Industrija multivitamina je ogromna i neprestano raste. No uprkos tome i dalje postoji bojazan od delotvornosti i sigurnosti vitamina u takvom obliku.
Dijetetski suplementi zauzimaju važno mesto u svakodnevnom životu, često opterećenom stresom, užurbanošću, mnogostrukim naporima u poslovnom i privatnom životu, intezivnim bavljenjem sportom, nedostatkom vremena za nabavku, pripremanje sveže, lokalno uzgojene i organske hrane, isrpljenošću sezonskim virusima. Kvalitetna, raznovrsna hrana, redovna fizička aktivnost, adekvatan stil života i redovna preventiva su na prvom mestu u poboljšanju zdravlja, a potom na svoje mesto dolaze i dodaci ishrani.
Njihova svrha je da dopune uobičajenu ishranu, nikako nije cilj da je u potpunosti zamene. Suplementi predstavljaju koncentrisan izvor hranljivih materija, pojedinačne ili u kombinaciji, koje se na tržištu nalaze u doziranom obliku, odnosno, u kapsulama, tabletama, pastilama, kesicama, ampulama i prisutni su isključivo zapakovani pojedinačno ili u kombinaciji.
Najpopularniji oblik suplemenata su multivitamini koji sadrže kombinaciju više vitamina i minerala. Industrija multivitamina i dodataka ishrani neprekidno raste, a sa njima uporedo se gomilaju i nedoumice po pitanju sigurnosti, kao i to, kako napraviti pravilan izbor, treba li ih konzumirati i u kojoj količini.
Da li su dodaci ishrani sigurni?
Sastav, oznaka i stavljanje na tržište dodataka ishrani u Srbiji je regulisano Zakonom o prehrambenoj industriji kao i nizom Pravilnika, odredbi i monitoringa, uvek sa naznakom da oni nisu zamena za zdravu ishranu, već da doprinose njenom uravnoteženju.
Na našem tržištu preovlađuju proizvodi koji sadrže optimalne odnosno preporučene dnevne doze unosa vitamina i minerala, koji ne mogu naškoditi organizmu ukoliko se konzumiraju prema uputstvu.
Uzimati dodatke ishrani – da ili ne?
Dodaci ishrani se uzimaju kako bi se pojačao unos hranljivih materija i dopunila ishrana neophodnim mineralima koji se putem regularne shrane ne unose u dovoljnoj količini. Time se podstiče zdravlje – povećava se otpornost organizma, fiziološke funkcije našeg organizma se održavaju na optimalnom nivou. Osim vitamina i minerala, suplementi sadrže i masne kiseline, aminokiseline, belančevine, lekovito bilje, njihove ekstrakte, bioflavonoide, žive kulture mikroorganizama, prirodne enzime, pčelinje proizvode.
Neki od hranljivih materija imaju snažan uticaj na imuni sistem, smanjenje stresa, obnavljanje nekih važnih funkcija u organizmu, omogućavaju brže zarastanje rana, neophodni su za pravilan rast i razvoj kod dece.
Kvalitetan dijetetski suplement sadrži nutrijente u umerenim dozama, i može se koristiti ne samo kao dopuna regularnoj ishrani već i kao prevencija određenih bolesti, dok neki služe i kao terapija. No u tom slučaju se uzimaju isključivo po uputstvu lekara i pod njegovim nadzorom.
Dodaci ishrani za kojima najčešće imamo potrebu su hemijski oblici vitamina i minerala. Iako mnogi ljudi na svoju ruku uzimaju ove, već pomenute vitamine preporučljivo je konsultovati se sa lekarom oko toga da li uopšte postoji potreba za njima i u kojim količinama. Lekar će dalje postupati prema dobijenim smernicama i odrediti da li postoji insuficijencija vitamina i u kom obliku i u skladu sa time odrediti odgovarajuću dozu.
Primera radi, ljudima koji se hrane veganski može nedostajati vitamin B, B12, ako više vremena provodite u zatvorenom prostoru može vam nedostajati vitamin D. Osim toga, postoje određene ciljne grupe ljudi koji u različitom životnom dobu imaju veću potrebu za korišćenjem suplemenata – kao u početnom stadijumu trudnoće, gde je ključan adekvatan unos folne kiseline za smanjenje rizika od urođene mane deteta, a dodaci kalcijuma i vitamina D su ponekad nezaobilazni u prevenciji osteopenije i osteoporoze.
Stariji ljudi pripadaju toj ciljnoj grupi koji imaju veću potrebu za korišćenjem suplemenata. Kod njih je prisutan nedostatak određenih nutrijenata zbog niza razloga – slabijeg apetita, manje kretanja, otežane apsorpcije i iskoristljivosti nutrijenata. Dodavanje vitamina D se preporučuje deci u prvim godinama kako bi im se obezbedio normalan rast i razvoj.
Prilikom kupovine suplemenata treba obratiti pažnju na njihov kvalitet i kupovati ih od proverenog proizvođača. Kao što je već rečeno, ukoliko se uzimaju u preporučenim količinama i prema savetima lekara – nema prostora za brigu.
Šta je preporučena doza?
Iako su preporučene doze individualne, optimalnom dnevnom preporučenom dozom se smatra količina hranljivih materija koju biste trebali da unesete i gornja granica koja vam neće naštetiti. Danas je poznato da uz to što suplementi ne deluju jednako na svačiji organizam, uzimanje prekoračenih doza ipak može imati štetan uticaj.
Na primer, 2005. godine je objavljena meta analiza studija o povezanosti vitamina E i stopi mortaliteta kod osoba koji ga uzimaju. Autori ove analize su uporedili rezultate 19 placebo kontrolisanih studija, a kao zaključak naveli kako unos vitamina E u dozi iznad 400 I.J. na dnevnom nivou, tokom jedne godine povećava opasnost od prevremene smrti. Studije u kojima su korišćene niske doze vitamina E su pokazale blagotvoran učinak na organizam.
U časopisu British Medical Journal je objavljena studija o uticaju kalcijuma na učestalost infarkta miokarda čime je dokazano da je kod osoba koje su uzimale kalcijum u većoj dozi od 800 mg uočen viši rizik od ovog infarkta. Iako je ova studija kasnije pretrpela kritike na odabir ispitanika, ipak je ovim dokazano da je potrebno držati se saveta lekara i preporučene dnevne doze.
Zašto je to važno?
Samoinicijativno posezanje za dodacima ishrane može dovesti do zdravstvenih tegoba. Lekar je tu da vas posavetuje o svim nedoumicama kao i u kojim situacijama konzumiranje suplemenata nije preporučljivo. Primera radi – ne preporučuje se uzimanje suplemenata pre ili nakon operacije jer mogu povećati rizik od krvarenja ili imati uticaj na anesteziju. Suplementi takođe mogu sadržati aktivne supstance koji mogu imati snažan uticaj na telo i izazvati interakciju sa nekim lekovima.